ZORAN MUJBEGOVIĆ tj. JA, ili Muja, zvani NIKOSTRAT SARONSKI ili ti PROROK ZOSEM, imenom krsnim ZOSIM, Miloš Janković kum.
Rođen sam od majke Sofije ili Sonje i oca Ibrahima ili Brajka, a zvali su ga i Muja, krizne 1950. godine, 07. februara u znaku Vodolije, oko 5 časova ujutru. Kažu da su to bile krizne godine, mada se i do danas svi uporno trude da sve godine budu takve - krizne. Rodio sam se u Beogradu, glavnom gradu  tadašnje FNR Jugoslavije, koja, dok sam ja odrastao, postade SFR Jugoslavija, pa onda Repubilka Jugoslavija, pa SRBIJA I CRNA GORA ili ti SERBIA & MONTENEGRO, a sada je ostala samo SRBIJA. Eto, napokon smo postali ono što smo nekada bili. OUROBOROS ti je to.

OSNOVNU ŠKOLU sam završio u Beogradu. Škola koju sam ja završio tada se zvala 20 OKTOBAR, a zatim BRAĆA RIBAR, a danas čujem da se zove KRALJA PETRA, pa ''ispada'' tako da sam tri osnovne škole pohađao, te mi zbog toga svaka čast i duboko poštovanje.

PRVU BEOGRADSKU GIMNAZIJU sam upisao, nije da nisam, ali, namah, posle dve godine se ispisah, jer me isteraše (uvek sam bio pomnogo bundžija) bez prava upisa u bilo koju drugu gimnaziju ili bilo kakvu drugu školu srednje naobrazbe na teritoriji tadašnje Republike Srbije.

AKADEMIJU LIKOVNIH UMETNOSTI ili ALU sam, posle drugog pokušaja,  upisao 1969. godine u Beogradu. Normalno svemu tome je prethodila škola u Šumatovačkoj, polaganje obaveznih dopunskih ispita, da se nadoknadi srednja škola, pa spakuješ sve četiri godine u tri dana. U medjuvremenu ALU postaje FLU (Fakultet Likovnih Umetnosti) i ja to - ALU ili FLU, BLU ili GLU, kako god, završih 1974. godine u klasi STOJANA ĆELIĆA.
Sve to vreme ja sam i dalje,
bez obzira na posledice, uporno ZORAN MUJBEGOVIĆ koga čak i Prva Beogradska Gimnazija sada priznaje kao svog đaka, pa sam pozivan na svim proslavama i dobijam pozive da u
čestvujem u raznoraznim manifestacijama povodom raznih godišnjica, a ja… isteran.

STATUS SLOBODNOG UMETNIKA sam “izborio”, a teško nije bilo,  1975. godine i držao ga uporno sve do 2003. godine i pojave izvesne G.M.  koja sve, normalno shodno svemu, opet promeni, te ja, šta ću, evo još uvek se veoma uspešno slobodarim za svoj račun, a šta mi drugo preostaje jer su u ovoj zemlji vremena uvek teška i uvek je neko drugi kriv za to.

1973. GODINE upoznajem MILICU BAČIĆ - MIŠU, na V godini Akademije, i ona 1974. godine postaje moj životni saputnik, moj MIKELE bez koje ja ne bih bio ono što jesam - ako upšte i jesam. Miša je bila uvek tu i imala pravu reč za sve moje nedomice, ludorije, igrarije i ozbiljnosti. I danas je tu, možda više nego ikada i ako je više nema... 

1975. GODINE polako ali sigurno ulazim u vode Urbanizma i Arhitekture. Počinje bezazleno sa putovanjem u Bajinu Baštu kao saradnika na projektu GUP Bajina Bašta koje je radio CEP. Posle toga dolaze konkursi, projekti, studije i nagrade. Dolaze i odlaze CEP-ove KOMUNIKACIJE. Potom i odlazak u Tivat i izrada Projekta i Studija Ambijentalnih Celina Tivta. U celu priču me uvukao GORAN BOŽOVIĆ GOKI. Usput smo oslikali i drvo (zaštitni znak) CEP-a na njihovoj fasadi. Tih godina sam se intezivno bavio Urbanizmom i sarađivao godinama sa MIŠOM DAVIDOM, VLADOM MACUROM, ĐORĐEM BOBIĆEM, SRĐANOM BOGOSAVLJEVIĆEM...

KRTOLE BJELILA Redovno, godinama u letnjem periodu od maja do oktobra odlazim, ili bolje rečeno, selim se u Boku Kotorsku u KRTOLE na BJELILA. Krtole, a naročito Bjelila moje mesto gde živim, radim i dišem. Poznajem svaki Kam Krtoljski, plovim i ribarim po Krtoljskom moru, slikam Krtoljske Morekaze. Od malih nogu Krtoli su mesto u kojima se osećam kao da sam ih sam sebi godinama gradio, nadograđivao i sebe i njih. Bez Krtola bih ja bio neko sasvim drugi, treći...

1981. GODINE sa ekipom utrčao direkt u JUGOSLAVIJA FILM u Knezovom Pasažu i sve do 1984. godine dizajnirao gomile plakata za domaće i inostrane filmove. MIRKO BEOKOVIĆ, RADE MARKOVIĆ, ĐORĐE ŽIVKOVIĆ i ja radili smo po vas celi dan i noć i izbacili gomile i gomile plakata: MARATONCI TRČE POČASNI KRUG, IDEMO DALJE, LAGER NIŠ, VARLJIVO LETO 68, SEZONA MIRA U PARIZU, EROGENA ZONA, NEKA DRUGA ŽENA, LEPOTA POROKA, VISOKI NAPON, DOROTEJ... Odlazak na Filmski Festival u Kanu je bio vrhunac cele ''filmske priče''. Mirko i ja smo odradili štand JUGOSLAVIJA FILMA dobili nagradu i upoznali Menhem Golana koji nas je, kada je video plakate koje smo radili, pozvao da radimo i za njegovu produkciju u Holivudu. Kao i Đole koji je, nekoliko meseci ranije odbio veliki 3M, tako smo i Mirko i ja odustali od Amerike i Golama.

1982. GODINE MIŠI i meni se rađa ćerka MILICA - Ime je dobila po prababama sa obe strane, ispalo je tako i nema ko da se ljutiš.

1982. GODINE odlazim u MOTOVUN - Istra, Hrvatska i tamo otvaram CAFFE BAR GALLERY MONTONA. Neverovatna i predivna Istra. Motovunske mgle u rana jutra. Ljudi sasvim drugačiji od svih drugih. U kafić su, svako malo dolazili momci iz ATOMSKOG SKLONIŠTA.

Druženja sa MOTOVUN GROUP London. Tartufi u Motovunskoj šumi. Boćanje. Turniri. Mora i MoraĐapaneza... Motovunske oštareji... Gostovanje JOSIPE LISAC, GRUPE 777..U MOTOVUNU sam živeo nekoliko nezaboravnih godina. Osnovao sam i Turističko Društvo i njima prodao svoj ugostiteljski objekat. Šta je posle bilo - bilo je.

1987. GODINE GORAN ČUČKOVIĆ, MILOŠ JANKOVIĆ, SENADIN TURSIĆ i ja osnivamo izdavačku kuću TRZ ARION. Počinje izdavanje svih mogućih horoskopa - VELIKI ARIONOV HOROSKOP, INDIJSKI HOROSKOP, ASTEČKI HOROSKOP, KINESKI HOROSKOP i mnoge druge knjige iz ezoterije, magije i okultike. Uskoro nam se pridružio i Veliki Prorok GORAN MILEKIĆ. Preuzimamo Jugoslovensko tržište sa izdavanjem knjiga o kukičenju u tiražima preko 10.000, a 1000 KUKIČANIH RADOVA je doživelo nekoliko izdanja. GORAN ČUČKOVIĆ mi nadeva pseudonim NIKOSTRAT SARONSKI i ja pod tim imenom objavljujem bezbroj knjiga. Knjige iz kukičenja su imale druge izmišljene autore, os SOFIJE RADAK do ANĐELA VERDE.
Snimio sam i prve MUZIČKE AUDIO KNJIGE na YU prostorima - ŽITJE Sv.SAVE, NOSTRADAMUSOVA PROROČANSTVA i BOJ NA KOSOVU.  Izdavačko ''ludilo' me držalo nekoliko godina, a zatim počinje raspad zemlje u kojoj sam se rodio.

DEVEDESETE su počele. Prinudan prekid sa rodbinom u Bosni, prijateljima u Hrvatskoj i obrnuto. Dilema da li ostati ili otići je bila prisutna samo na početku svega, a onda - okrećem drugi, za mene tada i jedini list. Počinjem da slikam ''iz sve snage'', ređam cikluse za ciklusima, i izložbe za izložbama. Izlažem i prodajem slike u inostranstvu. Tih devedesetih svako malo Beč. U vagonu za ručavanje voza na liniji Beograd Beč me znaju svi.
Sa kumom MILOŠEM JANKOVIĆEM otvaram antikvarnicu, jer je došao trenutak  da se prodaje prošlost, za sigurnu svakodnevnicu i da se kupuje tuđa prošlost za neku novu budućnost. Antikvarnica radi solidno, upoznajem kolekcionare slika, ulazim u novi svet umetnosti.
Posle nekoliko godina ''pretvaram'' jedan od stanova, onaj roditeljski, u poslovni prostor i otvaram ''svoju'' ANTIKVARNICU. Prodajem tuđe slike, nameštaj i razne cvrca boce u Srbiji, a svoje slike u Austriji, Poljskoj, Francuskoj... Kažu mi da je bila ogromna inflacija. Ja je nisam osetio, nekako me obišla.

1991. GODINA Hvata me nanovo izdavačka groznica, pišem neke knjige za BEX BOOKS i STILOS, a osvivač sam Izdavačke kuće TALIS.  Nekoliko godina posle toga, 1994. godine osnivam i svoju izdavačku kuću ZOMUS.

1996. GODINA Vreme za pisanja i osvrte. NAŠA BORBA me angažovala da pišem kolumne. Svake subote po jedna. Bio je to jedan dobar ventil da se iskaže sve što se misli, a onda nazad u slikarstvo, antikvitete.

ŠTA HOĆEŠ  PRAVO  OTETO PROKLETO i u još mnogo sličnih organizacija učestvovao u  osnovanju, kampanjama. Dizajnirao, osmišljavao. Pomagao, onako iskusno, sa strane svom RASTKU ŠEJĆU.

U POLITIKU sam malo zagazio, bio u DC-u, DEMOKRATSKOM CENTRU, kod profesora MIĆUNOVIĆA. Šetnje po Srbiji sa DOS-ovim predizbornim karavanom, govori, ubeđivanja - HAJMO HAJDE SVI U NAPAD. Bio sam član Izvršnog Odbora godinama, pokušao da malo nešto levog dodam, a oni, taman kada smo bili više od očekivanog, nakon nekog vremena, ''pobegli i povukli'' se u DS, normalno ja nisam, jer da sam hteo tamo, otišao bih odmah.

1998. GODINA Ponovo izdavačka groznica, osniva se AURORA.  Radi se punim intezitetom. Iz štampe izlazi knjiga za knjigom. Objavljujem i svoj drugi roman i neke knjige pesama, a sve ostalo piše NIKOSTRAT SARONSKI koji tada dobija i svoj karton u Biblioteci Srbije. Dobro sam napisao biografiju svoga drugog ja i smestio je u biblioteku.

2000. GODINA je na pragu počela i nada da će sve biti drugačije, a znam da će, kao i uvek sve biti isto i da će svi govoriti da je za sve kriva prethodna vlas. Ceo moj život me prati ta priča.

2001. GODINE MILICA,  MIKELE, moja MIŠA, andjeo moj i sve moje, je otišla ka svojim anđelima.

PORED SLIKANJA bavio sam se, a i sada se bavim, pomalo – iz potaje, tek da se ne uvene, urbanizmom i arhitekturom, grafičkim dizajnom, animiranim filmom, autor sam mnogih knjiga i CD-R multimedijalnih izdanja, a pod imenom Nikostrat Saronski objavio sam mnogo knjiga, a i komponujem neku Ambijentalnu Muziku. Igram se u životu da se život ne bi igrao sa mnom, a najviše, pored svojih Milica i Marka odnedavno, volim SONY PLAY STATION (Konami fudbal – Saki Di Mandi & Company.

POSLE SAM godinama pokušavao svašta. Tražio neki izlaz, prolaz za dalje - i LJILJA se vratila u moj život. Toronto - Beograd - Toronto, ali tek na tren, nekoliko godina, tek na kratko i nestala. Valjda je moralo tako.

2005. GODINE sam u Beogradu (KC za KIM) i pomalo u Valjevu, a živio sam i radio, a i sada ponekad i tamo i vamo – Beograd, Bjelila, Motovun, Beč, Toronto, Pariz, Varšava, Kotor i svugde još jer mi se tako hoće i može – ima se.
Mnogo svog vremena životnog sam proveo na
Bjelilima– Krtoli, Boka Kotorska – ribario i družio se sa morem, ribama i školjkama i ponekim ljudima. . .
I danas sam tu na Bjelilima i biću valjda dok mogu.
Kada sam u Beogradu tada sam u ARI, BAMS-u, KOD SAKIJA i virtualno u PRIZRENU - WinMX.
Da, bilo je i nekog snimanja o meni i zašto ja tako i onako.

2006. GODINA Od pre izvesnog vremena, opet Valjevo svakog petka bez izuzetka i nešto malo duže. ANA... ANĆI BANĆI... Možda bude nešto, ja bih baš voleo... Ma gde možda bude, biće jer mora i to veoma uskoro, a i za sada je sasvim OK i više od toga... Gradac... Mmmmmmm... Odnedavno u kući sa trešnjom, iznad Tešnjara ANA i MUJA. Tu je i radio - X Radio, stara ekipa na okupu... Kratko trajalo i... Idemo dalje... U najavi je nešto sasvim sasvim novo... U medjuvremenu, kafa kod Djenke na mostu, Batan, Djenka, Selak iz X u Dvojku, Dušan, Laza, Tina, Mica... S vremena na vreme Colonia ali ne ona nego valjevska... Tešnjar... I neki novi KRUG... Fast Food Media Centar... Sreja, Selak, Ðuka, Ðera, Aca... Peta upravna i... Ima da bude.
Zvali su me u KC za KOSOVO. Počeo sam da radim u INFFO CENTRU. RADMILA OBUĆINA, SANDRA RAŠKOVIĆ i ostali. Svako malo odlazim na Kosovo. Radim sve moguće prezentacije, u komisiji sam za očuvanje kulturnih dobra...

I 2007. GODINA   i ovoga leta KRTOLI. Slikanje i ribarenje. Počeo sam da pišem i neki kao roman o Krtolima. Ide sasvim dobro. Bili su i Mujbegovići iz Zenice, a i oni iz Amerike...

2008. GODINA Trinaestog januara, radja mi se sin MARKO - Ime je dobio po mome dedi - MARKO ĐURO KOSTIĆ... Marko je tu... Sada su Milica i Marko... Sestra dobila brata, a ja sina... Znaći gura se... Bila mi i Sonja, Sofija, baba i prababa, ali pre svega moja keva... Sonja u Valjevu... Prvo kod deda Ostoje, pa kod Majora Gavrića. a eto, od 2009. godine na Desankonom Trgu... Prvi sprat, pogled na Park i Muselimov Konak, Zlatibor. Preko puta, prvi komšija su Ljila i Kej, tu je i baba Dara i normalno Laza.e tak

Počinje i neko novo ''ludilo'' KK METALCA, ide se na sve utakmice... Ekipa iz snova - Sale Burgija, Sreja, Luka, Selak... Obilaze se gradovi po Srbiji... Razgovori i košarci i sportu o Vizantiji o svemu... Sneg, kiša, magla... Krug Prijatelja KK Metalca... Promocije, snimci, fotke, flajeri... Na kraju se desio ALMANAH ili ti godišnjak KK METALCA u našoj izvedbi.
Pitali me o tome šta sam ja to radio oko filma i u filmu.

2009. GODINA je postala majka, rodio se FILIP... Sada sam i deda... Sasvim OK... Moj unuk Filip je malo mlađi od mog sina Marka - nije loše. a eto, od 2009. godine na Desankonom Trgu... Prvi sprat, pogled na Park i Muselimov Konak, Zlatibor. Preko puta, prvi komšija su Ljila i Kej, tu je i baba Dara i normalno Laza. Sonja ili ti moja majka je sa nama... Oko mene mir i spokojstvo neko, a kako da i ne bude kada je tu MARKO, ANA i SONJA... MILICA je sa NIKOLOM i FILIPOM.

MOJA MILICA je postala majka, rodio se FILIP... Sada sam i deda... Sasvim OK... Moj unuk Filip je malo mlađi od mog sina Marka - nije loše. a eto, od 2009. godine na Desankonom Trgu... Prvi sprat, pogled na Park i Muselimov Konak, Zlatibor. Preko puta, prvi komšija su Ljila i Kej, tu je i baba Dara i normalno Laza. Sonja ili ti moja majka je sa nama... Oko mene mir i spokojstvo neko, a kako da i ne bude kada je tu MARKO, ANA i SONJA... MILICA je sa NIKOLOM i FILIPOM.
Odrađen je ALMANAH KK METALAC, sezona 2008-2009, upakovan i predat klubu, biblioteci i tamo vamo. Izdavač je bio Narodni Muzej Valjevo. Putuje se po celoj košarkaškoj Srbiji.

2010. GODINE izašao iz svega, iz KBL koju su preuzeli neki drugi ljudi, ali to neće ići onako kako su to oni zamislili. Ne može se tako, ali ponekad je uzaludno govoriti. Ja sam izašao ali se nisam povukao u sebe. Ušao sam na neka druga vrata ili prozor nečiji. Sada samo lagano, tek da se kaže. Odradio sam i ALMANAH KBL tek da se zna da se i to desilo u gradu Valjevu.
10.04. 2010. godine, Dušan Selaković i ja smo odradili prvi direktan internet prenos u Valjevu. Bila je to utakmica protiv Radničkog iz Kragujevca. Odradili smo ih još nekoliko a onda to prepustili drugima... Važno je ponekad biti prvi,,,

U julu me iznenadilo srce... Opomenulo me je za sve moje prethodne grehove, upozorilo da nisam baš ono što mislim da jesam... Hitna pomoć... Sarma je bio tu taman toliko da i ja ostanem tu... Osam dana u koronarnoj... Monitori, mirovanje... Ekipa lekara - svaka čast i duboko poštovanje, a svim sestrama veliko i beskrajno divljenje na osmesima, požrtvovanju, podršci... Kaže mi kum MILOŠ - dobro došao u klub... OK... Dobro sam došao i bolje se snašao...
BATAN je naišao baš u trenutku kada su me vozili u bolnicu. Klik i fotografija je tu. Da me priseti na sve mogućnosti.
Penzija je tu – samo što nije…
Jeste da je prevremena, ali. . . Ko te pita. Otišao sam na more.

Od juna 2011. do septembra 2011. proveo sam vreme na BJELILIMA - Boka Kotorska, Crna Gora Radio svašta sam sa sobom i drugima. Crtao i pisao. Družio se sa vremenom iza sebe..BUTIGA MALI PIŠULIN. DEJO, MILOŠ & COMPANY. Bio je ĐENKA sa klincima, MILE ŠUND & ACA VUJIĆ sa porodicom...ĆIRIĆI, ĆIRA i GOCA. Malo ribanja, mnogo čakule sa VASOM o pre i posle. Završavam knjigu LIBER DE BELILLA. Da se nađe, nikada se ne zna. Napravio sam i seriju crteža, SKICE SA BJELILA.

2012. GODINE Počela je godina... Velika. ogromana... Tu je ispred da ponudi svih svojih 360 i nešto dana, pa eto, ko ih i kako popuni. U aprilu, dnevne novine BLIC objavile reportažu o mom žvotu, radu i delu... Ok... Počela je i predizborna groznica... Uključio sam se da pomognem drugarima i prijateljima iz raznih opcija, opredeljenja i mišljenja. Može mi se tako jer ja sam sve što mislim već odavno rekao, ponekad ponešto i zapisao. Pokrenuo se i klub KK STUDENT 014 - odradio grb kluba (kažu da je OK), a odradio jednu publikaciju o KK METALCU. Odradio se i idejni projekat TRIM STAZE VIDRAK u Valjevu za Direkciju, pa ako bude biće, i gura se dalje.
Na dan 06.11.2012. godine, u utorak, na dan Sveto mučenika Arete, upisao sam se u registar opštine Valjevske, u uredu matičnom gde mi se u tom činu pridruži i žena mi moja ANA RANKOVIĆ, koja od tog dana pa nadalje, a samo On zna dokle, postade i MUJBEGOVIĆ, pa eto sada ima dva prezimena, jednog muža i sina MARKA. Behu tu i svedoci događanja JECA i ĐENKA, te majka Anina MIRA, suseda nam draga LJILJA i slikopisac ĆIRA, i normalno i najvažnije - tu beše i sin nam MARKO.  I to beše to…

Bila je i izložba VALJEVO PEROM KARTOGRAFA I PUTOPISACA u Galeriji Narodnog Muzeja, a u okviru Tešnjarskih Večeri, zajedno sa ''velikim majstorom'' VLADIMIROM KRIVOŠEJEVIM. Odradila su se i dva INFO PANOA za Brankovinu - Opet Narodni Muzej Valjevo i 4 plakata za izložbe: VESPE, KNJIŽEVNE VEČERI...

2013. GODINA  Krenulo je taman kako sam i zamislio... Novih 365 dana koje, sem života, treba ispuniti mnogim drugim stvarima...  Za početak sam odradio sa VLADIMIROM KRIVOŠEJEVIM IDEJNO REŠENJE INFO PARKA VALJEVO.

Gleda se KK Metalac, pišem komentare, kolumne i radim plakate. Sin MARKO se upisao na karate, a unuk FILIP kuburi sa boginjama... RAŠA ŠEJIĆ RAŠA se uključio da radi sa Hornsman Coyotejom, a ja mu malo pripomagao oko svašta nešto - Gura Raša nema šta. Radim sa MILETOM ŠUNDOM i VLADIMIROM KRIVOŠEJEVIM na novom projektu - DANI KAFANSKE MUZIKE. Trebalo bi da to preraste u FESTIVAL KAFANSKE MUZIKE SRBIJE. Ima tu nekih problema ali nema veze.. MINISTARSTVO KULTURE SRBIJE nam je dalo podršku i uputilo pismo sa preporukama za Lokalnu Samoupravu. Dovoljno za početak... Odradio sam i 12 slika za Frenkija. ASMEDIA sa Batanom funkcioniše, Rastko radi punom parom a ja mu, kada zagusti, pomalo pomažem - odradim po koji letak flajer, plakat... Ubacli su me i u tim za afirmaciju veštačke oplodnje - Zdravstveni Centar Valjevo... I tu ima da se odradi pokoji plakat, flajer ili nešto slično, ali ne be[e ni[ta od toga... VEČERNJE NOVOSTI objavile malu reportažu o tome kako sam se ja, mnogo davno zajedno sa Mirkom Carem Beokovićem & Comp. bavio filmskim plakatom. Odradio sam logo Turističke Organizacije Ljubovija i ceo propagandni materijal za Sajam Turizma u Beogradu. Idu dani u ovoj godini, a u Valjevu sve nekako lepo. Bavio se i klinačkim fudbalom, MINI MAXI LIGA... Odradili i organizaciju turnira, a na kraju i sredili malu publikaciju.

Učestvujem i u kampanji ČINI DOBRO koju promoviše ŠTA HOĆEŠ. Ide se po celoj Srbiji. Počelo sa Obrenovcem, pa Beograd itd... Otišao je BANE DOČKA... Debeli Bane, Veliki Bane... Koliko smo samo kafa popili, reči izgovorili... Svašta sa kompovima radili.
Ide se dalje. Odradio, ili kako vole da kažu - likovno obogatio knjigu u izdanju Narodnog Muzeja Valjevo O DESANKI PEROM I SLIKOM, autora DRAGANE ILIĆ LAZAREVIĆ. Normalno, objavljivanje knjige je bilo popraćeno i izložbom, a to podrazumeva i katalog izložbe koji sam takođe odradio. Još jedna sezona KK Metalca je iza nas, a ALMANAH KK METALAC 2012/2013 Pogledaj OVDE je predat u štampu. Kej, Ćira, Aca i ja smo proputovali Srbiju i odlučili da uradimo almanah...U svemu tome su bili i Mika, Batan, Sreja etc. Nije bilo loše. Metalac se ni ove godine nije plasirao u Jadransku Ligu, ali što reče Kej -
I prođe tako još jedna sezona, godina života u nekom nizu, i nadali se do kraja da Jadran je blizu. Uspeh il’ ne, Metalac traje, žal postoji al’ nada ostaje. I biće opet nova sezona, i novi ljudi bitke da biju, a mi opet za put spremni i novi Almanah za istoriju... Počele su pripreme i oko spomen obeležja Veri Pavladoljskoj - između suda i pošte... I eto... Idemo idemo dalje... Počeo sam i završio ciklus slika BOCCA DI CATTARO - 34 slike, 34 grada, gradića, mesta i ostrva u Boki Kotorskoj - akril na platnu, 50x41 cm. Verovatno ću da to izlažem u Tivtu ili Kotoru - Videću još gde i kada. Počeo sam, i već i podosta poradio i odradio na knjizi čiji je radni naslov GASTRONOMSKI VODIČ KROZ VALJEVO... MARINA ĆIROVIĆ & JA radimo na tome, pa šta bude biće, a biće tu svašta - O Kafanama kao Instituciji, o istoriji valjevskih kafana, o karakterističnim jelima Valjeva... Ma o svemu što se kafana valjevskih tiče...
Na Bjelila, ona moja BJELILA, najverovatnije ni ove godine, druge za redom neću otići... Da li sam se ja promenio ili su Bjelila postala nešto drugo, treće ili četvrto - pojma nemam, ali nema više onog mirisa koji se ''čuo'' godinama među kamenim kućama, koji se uvlačio u dušu, u telo i ostajao tamo godinama... Vremenom se sve polako menjalo... Miris se gubio iz tela, ispario je, pa je sada ostala samo neka ljuštura i poneki pokušaj da sve bude onako kako je bilo, ali... Kasno... Kao i mnoge stvari i Bjelila su progutala sama sebe, a u tome su mnogo doprineli, utrkivali se oni kojima Bjelila isključivo služe, a zaboravili su da Bjelilima treba služiti i biti deo njih... Sve drugo je obmana... Davno sam napisao - BJELILA SU LAZO, A LAZA NEMA VIŠE. Da, mnogih koji su činili Bjelila nema više, i sa svakim od njih je nestajao po jedan komad Bjelila... Oni iza njih su, umesto kamena, tu na pjeni od mora, ugrađivali fasadne opeke i mermer, plastična škura, eloksirane ograde, malterisali kamen i farbali fasade, pa su Bjelila postalo nešto drugo... Ili mi se samo čini... Da, ima jedna kuća, jednog iz Gošića, najnovija, kod murve, koja je možda početak nečeg novog sa osvrtom na ono staro... Možda ona bude pokazatelj ka onome što Bjelila treba da budu... Nema više ni žuke, ni šipka... Vrše su na svaka dva metra... Plutu je zamenio stiropor... Nema ni gambora iz saka... A možda sam ja samo omatorio i ništa više.
A u Valjevu sve cakum pakum... Nekom cakum, nekom pakum, ali ima svašta za svakoga. Odradio sam i SPOMEN OBELEŽJE VERE PAVLADOLJSKE, te ga predao Direkciji za Izgradnju Grada Valjeva, a oni treba da sve to izvedu. Odugovlače ali nije važno. Odradio plakat za POVLEN RELI, pa onda i za teniski turnir VALJEVO OPEN.

Sa strane pomažem i ORK METALCU oko sajta i nekih sitnih detalja... Uključio sam se u novu KOŠARKAŠKU LIGU VALJEVA na onaj način iz pozadine - logo, sajt, fotke itd... Normalno slika se sve vreme za razne stvari i stvarčice. Naručuju slike - ja odradim - oni poklone i to je to... Važno je da slike vise negde na zidu... Opet su počela putovanja po Srbiji sa KK METALCEM (I dalje radim njihov sajt sa Majstor Mikom) - Put putuje ista ekipa (Ćira, Kej, Aca & Ja, pridružio se i Žanko)... Uvek se svrati na neku kafu u neku pekaru ili već šta se nađe na putu. Lepinja sa sve, roštilj. MARKO se upisao u predškolsko. Kaže da mu je OK... Promenile su se korpe za otpatke u BID ZONI...

2014. GODINA Promenili su se i neki ljudi. Odrasli neki klinci. MARKO napunio šest godina, a ja. Eh, kada sam ja imao šest godina. Nastavio sam tamo gde nisam ni stao, pa kada spojiš ugodno sa ugodnim, onda to neko i prepozna i napravi zapis o tome, pa eto VEČERNJE NOVOSTI objaviše reportažu o mojim plakatima vezanim za KK Metalac. Nije ispalo loše. Izdizajnirao sam postavku izložbe Narodnog Muzeja Valjevo u Sloveniji, a povodom Prvog Svetskog Rata. Autor izložbe SOLUNSKI FRONT U OBJEKTIVU RATNOG SLIKARA I FOTOGRAFA DRAGOLJUBA PAVLOVIĆA  je Dragana Lazarević. Kaže Krivošejev Vlada da su ga zvali iz Kanade, grad Kalgari - treba i tamo da ide ta izložba Dragoljuba Pavlovića, ali je treba malo ''doterati'' za to podneblje. Radi se svašta nešto još. Nekoliko sajtova, gomila plakata za razne manifestacije. I dalje, skoro svako veče se okuplja ekipa u IN CENTRO-u. Duga sa mlekom. Ujutru, tačnije oko podne se pije kafa od LA PLAZZE preko TRI KOSA do JONATHANA... Nastala je neka frka oko turnira košarkaškog - da li ili ne ime Luka Stanćić... Kako neki ljudi olako, onako amaterski ubrljaju sve što su radili. Šteta za njih, ali... Uzela stvar u svoje ruke neka druga gradska ekipa organizaciju - zvali i mene ako mogu da pripomognem - OK, nema problema - uvek se može ako se hoće... 
Sin MARKO je krenuo u školu... I mama ANA ''zajedno'' sa njim... Kej, Ćira, Aca, Zeka i ja smo polako krenuli i promenili večernje mesto boravka. Sada sedimo kod KNEZA... Odlična ekipa na okupu i to od prve jutarnjo podnevske kafe pa sve do one oko 24.00 časova. Tu su Jović, Đura, Jokan, Milica, Lidija, Fića, Đenka, Peša, Dragoš, Tejić, Jova M, Vučke, svrati i Mile Šund, dođe (uvek kad može) i Milan Beba, Boran i ekipa Neca & Aleksandra & Đurđa... Svrate treneri košarkaški, sudije, dođe i ovaj i onaj... Ja tu, kod KNEZA popijem i prvu jutarnju - BEG KOD KNEZA - nije loše...  KK METALAC je utrčao u ABA Ligu.. Radim kao admin sajta, twiter-a i facebook-a. Gledaju se utakmice, kenj..... se, do balčaka i svašta se dešava... Rukomet - Radim plakate i sajt za ORK METALAC, a Jokan sa momcima gura li gura... Grad nema baš neki odnos prema rukometu, ali, ko zna, možda neko prepozna prave sportske vrednosti...
Serija Digiart zezalica FB PORTRETI izazvala interesovanje.
VTV snimo prilog o tome - odlično...

Sva je prilika da će se napokon odraditi i tabla sa pesmom KAD DOĐEŠ U BILO KOJI GRAD, a i spomen obeležje Veri Pavladoljskoj - to me posebno raduje i veseli jer ta pesma, kao i ona prva Matijina, VERA PAVLADOLJSKA, obeležili, ne samo moj život, već život mnogih ljudi. Učestvovao sam, bio gost u spotu NEVERNIH BEBA - i to je jedna od lepših stvari koja mi se dogodila - Jedna od mojih najomiljenijih grupa, i ja sa njima - SUPERIŠKA.. Spot je odradio Batan sa ekipom ASMEDIA. ..

Piše se košarkaško sociološka kolumna na sajtu kod Mike - SPORT014... Rade se plakati.a KRALJEM DUVAN ČVARAKA sam odradio izložbu THE BEATLES IN CITY OF VALJEVO. Izložba u Centru za Kulturu Valjevo. Decembar mesec. Mnogi neki, POLITIKA, NAPRED, VEČERNJE NOVOSTI i pisali o događaju.

2015. GODINA  se polako, ali sigurno završavao projekt GRADSKI PANOI i OBELEŽJA. Gura Direkcija grada Valjeva, a guram i ja. Za sada je postavljeno sedam panoa, a u planu su i ostali - biće... MATIJA se slikao pored, za sada skromnog, a biće još radova na njemu, spomen obeležja VERE PAVLADOLJSKE. Ipak se ideja izgurala, a posle sve do kraja.

Zvao me Muzej Grada Valjeva da izdizajniram izložbu VALJEVO 1914 - 1915 GRAD BOLNICA. Normalno da sam pristao i odradio sam gomilu panoa i ostalih sitnica. Izložba će ići po celoj Srbiji, a i šire. Slobodno mogu reći da sam ponosan što sam deo tima koji je pripremao jednu kapitalnu izložbu.
U martu mesecu je bio na redu JUNIORSKI KOŠARKAŠKI TURNIR. Petljanja oko organizacije, pripreme svih mogućih inffo matirijala. Zadovoljan sam. Bilo je to OK.
I opet poziv iz Narodnog Muzeja Valjevo. Priprema se velika Izložba  VALJEVO 1914 - 1915 GRAD BOLNICA. Ja sam zadužen sa dizajn izložbene postavke, panoa i kataloga. I to je prošlo.

Odradio sam i davno planiran ciklus slika  PAINTING ON THE WALL OF KRTOLLE, akril na platnu, format 50x50 cm, 30 komada je urađeno u prvom cugu. Barke Krtoljske u Moru Krtoljskom. Pet slika treba da odnesem na izložbu u Tivat. Izložda je zakazana u PORTO MONTENEGRU, a izlaže još desetak Tivatskih slikara. Kažu u Tivtu da sam ja, zbog svega što sam u životu radio i slikao, TIVATSKI SLIKAR. Počastvovan sam. Biće urađena i luksuzna monografija. Izdavači su MATICA BOKE, PORTO MONTENEGRO i LUSTICA BAY.
 dalje radim kao admin KK METALACA. Uređujem sajt, facebook i twiter. Uvodim neke novine i to nailazi na dobar prijem kod svih učesnika ABA Lige i mnogih sportskih redakcija u Srbiji i okruženju. I komentare o utakmicama pišem. Košarka je postala sastavni deo mog života.
I ove godine je održan JUNIORSKI KOŠARKAŠKI TURNIR. Opet organizacija i celeokupni dizajn - flajeri, bilbordi, katalog, brošura...
Odradio sam i slike iz ciklusa ASSEMBLAGES, akril na platnu, format 40x40 cm, 40 polunostalgičnih a simbiličnih oko 40 komada. Nikada se ne zna zašto je ovo dobro, ali je važno da se i dalje slika i slika i slika...
Odradio sam ciklus slika VALJEVO - Pogledaj OVDE... ima ih ukupno 40 komada, formata 50x38 cm (takav se format zdesio)... Rađeno je akrilom - acquerello - na sitno tkanom platnu (acrylic on canvas)... To su ''skice'' i komadići, pazlovi ciklusa slika većeg formata (120x120) u pripremi... Ciklusa pod nazivom ''Vartalis statu medio inter somnum et vita''. Pronašao sam FOTOGRAFIJE! Pre neko dan sam  na jednom od diskova, sasvim slučajno u jednom zaturenom folderu pronašao fotografije slika koje sam radio 2003. godine, malo ih sredio (kropovao), i tako to, i eto ih... Priča o Reneu, Vermeru i meni, Zoranu Mujbegoviću... Meni su ostale samo fotografije, a francuzu slike koje sada tamo negde u – mislim – Parizu vise... Slike su malog formata, a razlog je veoma prozaičan. Te, 2003. godine boravio sam u Boki Kotorskoj nekoliko meseci. Posle razgovora, uz lokarde i vino, sa jednim mojim prijateljom o Rene Magrittu i Vermerru, rešio sam da naparavim neki spoj ta dva slikara. Naredna tri dana sam obišao Tivat, Kotor, Budvu i tek u Herceg Novom uspeo da kupim knjigu sa reprodukcijama Vermera. Odmah pored knjižare se nalazila i fotokopirnica koja nije mogla da kopira veće formate, već neki čudan produžen A3. Kopirao sam 20 reprodukcija – sve ih ’’uglavio u isti format, a zatim kupio indigo i pravac Bjelila. Kod kuće sam imao urolano platno i isekao sve na tačne dimenzije (Normalno dodao deo za zatezanje na blind ram) i počeo... Prvo prebacivanje pomoću indiga na platno, pa sa akrilom popunjavanje. U Tivtu su mi izrezali šablon THIS IZ NOT VERMEER THIS IS MUJBEGOVICH i šablon CENSORED i na završenim slikama sunđerom (veoma uporno i temeljno) utapkavao boju na platno. Šablon nije izdržao te sam morao praviti ga dva puta. Te godine sam tako i odradio nekoliko brojeva i imena na barkama i brodićima Krtoljskim. Sve slike sam odradio od juna do septembra te, 2003. godine, fotografisao ih, fotografije ostavio sebi, jer je slike kupio jedan francuz (na gomilu 2500 eura – morska brza cena, plus dve večere i tri ručka kod Đurice u Ljutoj – mada je već tada ceo posao vodio njegov sin u konobi Stari Mlin) koji je hteo da kupi neku kuću na Bjelilima... Kuću nije kupio, slike jeste. Sakupio sam fotografije koje sam godinama kliktao po Krtolima i sada - s vremena na vreme - pogledam i izpregledam te fotke koje jesu deo mene jer Krtole su još i više od toga u mom životu.
Ove godine smo se spakovali - ANA, MARKO i JA i pravac BJELILA. Za odlazak je bilo mnogo razloga, a jedan od najvećih je bila promocija moje knjige LIBER DE BELILLA, pa potom i izložba TIVATSKI SLIKARI, te napokon i promocija monografije TIVATSKI SLIKARI.
Da bi ''povratak'' na BJELILA  bio onakav kakav ''mora'' pobrinuli su se MIMICA  i  VASO  i dočekali me u Bjeloj ribarskim brodom. Na Bjelilima, posle smrti Dare Lazove, u kuću se uselio njen unuk, moj MIMICA. Tu u portu su barke i brod, a u konobi sav ribarski materijal. Sve je opet nekako mirisalo na neka stara vremena Bjelila.

ANA i MARKO su uživali, a Marko je prvi put osetio pravi ukus mora, a to je ribanje pod žegaricu...

Usput, izložba koja je održana u PORTO MONTENEGRU je bila uspešna, promocija knjige TIVATSKI SLIKARI takođe, a o promociji knjige LIBER DE BELILLA  da i ne govorim ili ti pišem. Slike sa izložbe sa prodao (nije loše), a posebno mi je drago kada znam ko ih je i zašto kupio. Sve u svemu dva meseca noravka na Bjelilima je bilo i radno i veselo i ribarsko i svakako.
Po povratku u Valjevo sve je opet upalo u neku ''Valjevsku kolotečinu'' - Priprema izložbe o Bitlsima, praćenje na nekoliko nivoa KK METALCA, odlasci na kafe i noćna druženja kod KNEZ-a, susreti sa Milošem u TRI KOSA...Urađrn je i projekat KRTOLJSKA KUŽINA i gura se dalje. Dolazi Božić pa potom Nova Godina i ode 2015. godina u arhivu.

2016. GODINA je počela sasvim OK. Došao je i prošao rođendan MARKA, prati se laka propast KK METALCA, odradio se i JUNIORSKI KOŠARKAŠKI TURNIR...
Odradio sam i panoe na ODMARALIŠTIMA MILOVANA GLIŠIĆA uz reku Gradac. Lepa zamisao. I dalje sedim kod KNEZA-a, TRI KOSA, ponekad na BELI MOST i tako... U Valjevo često svrate braća NEVERNIH BEBA i razmene se reči...
Prošla je još jedna LETNJA BASKET LIGA, odradio sam sve što treba i bilo je OK. Neki vele da je ovo najbolja Baket Liga do sada. Marko gura...
Ana ima malih problema pa zato nismo otišli na Bjelila.. Nema veze važno je da sve bude OK, a biće - mora...
Slikam pomalo, fotografišem i završavam knjigu, roman KRTOLJSKE PRIČE u izdanju MATICE BOKE iz Herceg Novoga, Boka Kotorska.
U septembru sam otišao na Bjelila. Izašao je iz štampe moj novi roman KRTOLJSKE PRIČE, promocija je bila u LUSTICA BAY... Bilo je više nego dobro. Ja sam zadovoljan jer se, eto napokon ispunio neki moj davno odsanjan san - knjiga o KRTOLIMA...
Na zahtev mnogih održana je još jedna promocija knjige u manastiru Sv.Spas u Krtolima. Bilo je odlično... Možda čak i premotivno za mene, ali sam se nekako izvukao.
Obaveštavali sve mediji, ama baš svi, u Crnoj Gori o promocijama, o knjizi i tako to.

Po povratku u Valjevo, VTV ili ti Televizija Vujić, a još tačnije Slobodan Gligorić je sa svojom ekipom snimio prilog o knjizi KRTOLJSKE PRIČE.

U oktobro sam priveo kraju i pripremio (još malo i gotovo) knjigu o restoranu TRI KOSA u Valjevu. Ideja o knjizi se rodila u razgovoru sa Milošem Bogičevićem, i odmah potom sam sve to preneo vlasniku restorana Zoranu Ivankoviću, koji podrža ideju i krenulo se na rad. Jedva čekam da knjiga - brošura izađe iz štampe jer mi se čini da će biti zanimljiva...Biće tu svašta, od istorije kuhinje u Srbiji, istoriji vinogradarstva, istoriji piva i na kraju recepti...
14.oktobra je došao Rastko Šejić u Valjevo da se snima serijal NA VESLU PRIČA u produkciji ŠTA HOĆEŠ... Tri dana snimanja priča književnika... Snimalo se na Gradcu, Petničkom jezeru i na jezeru u Kamenici. Ja sam za svoju priču izabrao Petničko jezero... Slobodan Gligorić je opet bio tu da napravi kratak, ali odličan zapis o tome šta se to radi u Valjevu.


Počeo je novembar mesec, a počele su pripreme za performans, treću po redu. BITLVANIA 2016. Biće zanimljivo. Pripremam ARTefakte iz vremena kada su Bitlsi boravili u Valjevu. Još malo i gotov je katalog... Uređujem i vodim i svšta nešto, sajt, fejsbuk stranicu i tviter KK Metalca... Zezanju kraja nema...
Odlazim kod Kneza, idem u Tri Kosa, a i pomalo u Hemingves...
BITLVANIA 2016 je bila i prošla - 08.12.2016/10.12.2016. Održana je u tri prostora u Valjevu (Kafe AVANTURA, NARODNI MUZEJ VALJEVO i CENTAR ZA KULTURU VALJEVO, a sve u organizaciji KULTURNO PROSVETNE ZAJEDNICE VALJVO.
Slaven, Veseljko i ja smo se potrudili, i desila se treća po redu BITLVANIA...

Samo što se završila BITLVANIA, polako ali sasvim sigurno sam završio instalacije koje su posvećene mom prijatelju slikaru Jovu Abramoviću. Sve to ima neko veliko značenje za mene i desile su se 20 instalacija.
''Sećanje na Jova Abramovića''
Nikostrat Saronski SCALAMERUS FRCONGLA JOAKIM ABEUS

 

2017. GODINA je počela onako kako su počele i mnoge druge. Sa Blagojem Rankovićem i ekipom pesnika i književnika iz Valjeva odpočela  priča o osnivanju nekog novog, sasvim drugačijeg udruženja. U svemu je svoj doprinos dao i Miloš Bogičević gurajući sve nas da izdržimo. U martu mesecu je osnovan KNJIŽEVNI KLUB VALJEVA  sa idejom da osnovna delatnost bude izdavaštvo. Dogovorili smo i izdavanje prvih knjiga - zatvorili finansijsku konstrukciju i raspodlili zadatke. Lugonja je deo ekipe. Najverovatnije će prva knjiga biti TRI KOSA, almanah o kafani valjevskoj, a potom VAJAT, i onda redom... VAJAT itd...
Odradio sam, u martu mesecu, bilbord, plakat i još po nešto za BOKSERSKO PRVENSTVO U VALJEVU.

a završio i celokupni dizajn za JUNIORSKI KOŠARKAŠKI TURNIR VALJEVO 2017.

Odradio sam i DANE GLJIVA I LEKOVITOG BILJA 2017, a završio sam i postavio na internet digitalno izdanje knjige PEČENOG ŠARANA U POMORANDŽINOM SOSU. Počeli su neki projekti sa Marinkom Lugonjom, Radi se punom parom... 
Priredio sam dve knjige PRVO VALJEVO. Seko sam iz starih novina, prepisivao iz starih zapisa, što bi se reklo - uspeo sam da, poput pačvorka ili pazla sklopim dve knjige o nekim značajnijim ljudima, dogadjajima, zgradama i svašta još vezanih za Valjevo. U dve knjige je stala gomila materijala raznih autora iz raznih vremena, Sve u svemu knjege su, bar se meni čini sasvim OK.. Da, ukupno ima oko 550 strana, a i treća knjiga je pri kraju. Sve sam to digitalizovao, ali se nadam da će se knjige - kako tako i štampati.
U junu 16-tog, izašla je iz štampe lepa knjiga, monografija, ili kako god to se naziva, TRI KOSA, a u izdanju KNJIŽEVNOG KLUBA VALJEVA... Važno je da je krenulo...
Bila jei konferencija za štampu i svašta nešto...

U julu mesecu sa ekipom (Šejić, Kalezić, Petrović, Lešić, Milovanoić) ŠTA HOĆEŠ sam bio u Tivtu, Boka Kotorska Crna Gora na snimanju sedam epizoda emisije NA VESLU PRIČA... Pored šest autora književnika iz Boke i ja sam bio jedan, tz. šest plus jedan... Veslao sam i pričao kod Otetice u blizini LUSTICA BAY-a... Odradili smo posao fenomenalno a izgleda da smo ugovorili i nove serije za Herceg Novi... Važno je da priča teče dalje...  Pogledaj OVDE...

U valjevu, Viktorija Ćosić, autor emisije MOZAIK 75 na Televiziji VAPLUS me je pozvala da budem gost njene emisije i ja to i bih... Hvala Viktoriji...

21. jula otišao je moj anđeo ANA, moja ANČI BANČI... Otišla je među anđele i za sobom ostavila neizbrisiv trag u mojoj duši... Trebalo je da bude sasvim drugačije, ali... Ćao ANČI... MARKO je tu i ja guram dalje... Veslam neku svoju barku u moru snova i sećanja...