ĐORĐE KADIJEVIĆ   ISHOD IGRE

 


ISHOD IGRE

Svakodnevni ''bliski kontakt'' sa ambalažom koka - kole uveravaju nas, nedvosmisleno, da živimo u eri pop -kulture. Hteli ili ne, mi smo stalno izloženi njenom agresivnom dejstvu. Taj vid etabliranog nasilja koje nikom ne ostavlja pravo na izbor, duhovi odani elitnoj kulturi doživljavaju kao dejstvo entropije. Maks Benze definiše entropiju kao ''meru za nerad'', uz značajnu napomenu: ''u smislu ne - rasporeda''. U svetlu ove misli, nazire se, možda, najveća ''mana'' pop - kulture - njeno pomakanje smisla za meru, njena nespretnost u rasporedu prezentiranih vrednosti, njena nemarnost u odnosu na red, poredak, na hijerarhiju vrednosti. Kultura mora da savlada entropiju, da bi otkrila svoj smisao...



Agresivni ''realizam'' pop - kulture kao da potvrdjuje entropiju. On bazira hipertrofiranim slikama materijalnog i telesnog života, suprostavljenog svemu duhovnom, uzvišenom i idealnom. Ovaj fenomen pop - kulture fiksirao je slikar i pisac Zoran Mujbegović u novom tematskom ciklusu svojih slika. Njegov kritički pristup ovoj temi daje primer ironičnog optimizma, karakterističnog za intelektualno emancipovane stvaraoce. Reč je o sinkretičkoj kompilaciji aktuelne poetike pop - umetnosti i likovnog jezika seriozne slikarske figuracije. Prostije rečeno, Mujbegović se zanima za ishod jedne ''igre'' u kojoj će predmeti, uzeti iz rekvizitariuma pop - kulture, biti ''tretirani'' na klasičan slikarski način. u toj igri nam ovaj slikar stvara šansu da vidimo kako bi izgledala umetnost našeg vremena kada bi pop - kultura uspela da se liši pomenute mane, nedostatka osećanja za meru i sklonosti prema hipertrofiranju banalnih i trivijalnih sadržaja. Rezultat Mujbegovićeve igre su mrtve prirode, posvećene predmetima koji predstavljaju fetiše pop . kulture potrošačkog sveta, dovedenim ''u red'', prema strogim zakonima klasične slikarske kompozicije. Utopijska slika tako nastale stvarnosti, možda, iznenadjuje zatečenog posmatrača, jer, gle, sve je u njoj tako skladno! Svaki predmet postavljen je na najbolje mesto. Mujbegović kao da pravi omaž Otonu od Sv. Emerema koji je, još u jedanestom veku, izrekao proročansku misao:
''Sve stvari koje se pravilno poredjaju, odgovaraju jedna drugoj, i medjusobno se slažu''. Tako, dakle, nastaje harmonija! Njeno ime je - pravilan poredak! Saglasnost različitog... Pop . kultura jednostavno, treba da prihvati taj princip, kao što je učinila ona rimska, ili vizantijska, pa će postati univerzalna. O, hoćemo li doživeti taj srećni trenutak? Zoran Mujbegović u to ne sumnja. On unapred uživa u sjaju profane sakralnosti koja će tada obasjati naš svet.
Đorđe Kadijević