SANJA RADENKOVIĆ   RASUDJIVANJE NEKONVENCIONALNOG

 


RASUDJIVANJE NEKONVENCIONALNOG

Pojam postmodernizma toliko je složen i nejasan da kada za slikara kažemo da je njegov tipičan predstavnik, još nismo sigurni kakvi se sadržaji iza toga stava kriju. Po spoljnim obeležjima ima mesta svrstati Zorana Mujbegovića medju predstavnike postmodernog verizma. Umesto hladne optike, njegove slike sadrže nejasna sećanja na klasičnu istančanost i smirenost starih majstora, umesto bezličnosti, prazninu koja pripada svetu apstraktne umetnosti.

Misli Zorana Mujbegovića su zgusnute, rasudjivanja nekovencionalna, i mada jasna, zahtevaju punu koncentraciju u čitanju. Trajanje i vreme nije za ovo slikarstvo nastalo u odredjenoj tački, u prošlosti, da bi zatim putovalo u večnost, nego neprekidno nastaju tu, pored nas. U svakodnevlju se pronalazi iskustvo čudnovatog svojstva stvari da postaju nevidljive. Zbog vizuelne inercije, očigledne stvari se previdjaju pošto gube identitet... postoje još samo kao stereotip podčinjavanju konceptu slike, to jest, s neempirijskom pojmu: delikatnim izborom koncepta stvar postaje vidljiva, pa se konceptualizacija pokazuje kao sredstvo protiv nevidljivosti.



Simboličkom i funkcionalnom spegom izrazite likovnosti i vizuelne estetizacije pikturalnog inventarijuma Zorana Mujbegovića formirana je slika kao sinteza, kao zbir i uzajamno nadopunjavanje racija i ruke. Manifestaciona značenja izdejstvovane promene prepoznatljive su u margini oblikovanoj poput televizijskog ekrana, inaguraciji letričkog i numeričkog znaka, nomenklature broja, uvodjenju tačaka - oznaka imaginarnih parametara koncepcijski i likovno potpuno logičnih, te u konceptualnom ukazivanju na egzaktnost fenomena delovanja u okviru jedne harizmatičke egzibicionističke postmoderne prakse. Zamišljen nad fenomenom umetnosti, koji je neodvojiv od čoveka stvaraoca, Zoran Mujbegović dosledno, u okviru svoje umetničke prakse stvara vlastiti simbolički sistem - tražeći univerzalne znakove za sva vremena. Iako je umetnikov postupak približan postmagritovskim traženjima odnosa u prostorima i vremenima sasvim je prisutan i jedan novi, i još nezloupotrebljen senzibilitet savremenog umetnika i čoveka uopšte, suočenog sa novim problemima kojima tek predstoje rešenje. U umetnosti ti problemi doživljavaju transpoziciju i preobražaje iza kojih se očituje umetnikov senzibilitet i sposobnost isticanja nevidljivih, nepercebilnih odnosa.

Zagledan u prošlost stvara sadašnjost koja je istovremeno i budućnost. mitologija Zorana Mujbegovića nije eklektični citat koji se poziva na poznate predloške, ona je promišljen i organizovan sistem - velika metafora nadistoričnosti, produkt retkog umetničkog senzibiliteta. Baveći se specifičnim vizuelno - likovnim istraživanjima i vodeći računa da u artefaktu osim ŠTA postoji i KAKO, Zoran Mujbegović insistira na besprekornoj izvedbi i likovnim elementima, koji su uvek dominantni na njegovim platnima. Izvanredan crtač sa gotovo neograničenim mogućnostima u realizaciji slike i upotrebi novih materijala i tehnologija, Zoran Mujbegović fascinira lakoćom i spektakularnošću kazivanja. Svodeći broj motivskih podataka na neophodni minimum, idejno i stilski pročišćavajući platno umetnik postiže preciznost saopštavanja oslobodjenu suvišne narativnosti. On sledi, sa nepogrešivim senzibiltetom, vlastiti ukus kada se radi o ravnoteži čiste i pune forme.

Opus Zorana Mujbegovića jeste jedna velika kosmogorejska mitologema sazidana od altruizma, osećanja onostranog naloga da bdi nad sudbinom sveta, od prodornih intuicija da u tom velikom zadatku spoznaje suštinu sveta i tajne pojedinca, i od raskošne slobode u igri duha koji nas usisava svojom magičnom snagom.

Sanja Radenković